субота, 19. јануар 2008.

0smrtnica za legendu. genija, itd

У Рејкјавику је у 64. години преминуо бивши првак света у шаху Роберт Боби Фишер, по многима највећи играч у историји и човек који је унео револуцију у ту древну игру. Фишер је умро у четвртак у болници, саопштио је његов портпарол Гардар Сверисон, не откривајући узрок смрти. Захваљујући Фишеру, шах је у ери хладног рата доспео на насловне стране највећих светких новина и био ударна вест највећих светских телевизија, а његов меч за титулу првака света против Бориса Спаског, одигран 1972. године у Рејкјавику, више од два месеца био је светски медијски догађај. После тог дуела, шах је престао да буде „академска забава” заљубљеника у игру на 64 поља и постао комерцијални спорт од кога су, готово преко ноћи, играчи могли пристојно да живе. Парадоксално, најмење користи од тога имао је управо Фишер, који је наставио да се бори за остварење својих начела, због чега је остао без титуле.

Између 1972. и 1975. године, када је требало да брани титулу против Анатолија Карпова, Фишер није учествовао на турнирима. Тражио је да се уместо 24 партије, меч игра до десет победа, без ограничења броја партија, а да у случају да резултат буде 9:9 он задржи титулу. То није прихваћено и Фишер је предао меч без борбе.

Након тога, ћудљиви Американац је ишчезао са јавне сцене, а за њега се поново чуло 1982. године када је објавио брошуру под насловом „Како су ме мучили у затвору у Пасадени”. Радило се о бизарном инциденту, када је полиција ухапсила Фишера због тога што га је помешала са једним пљачкашем банке.

Две године касније, Фишер се поново огласио тражећи од издавача Јеврејске енциклопедије да избришу његово име због тога што није Јевреј, мада му је мајка Регина Вендер била Јеврејка.

Фишер из самоизолације излази 1992. године, када неочекивано прихвата понуду да у Југославији одигра реванш меч против Спаског. Тај деул је одигран на Светом Срефану и у Београду и Фишер га је добио резултатом 10:5, уз 15 ремија.

Тада су почели његови правни проблеми са америчком администрацијом, јер је Југославија у то време била под санкцијама Уједињених нација. Бес Американаца Фишер је дефинитивно навукао када је на Светом Стефану пред новинарима поцепао писмо које му је упутио амерички министар финансија.

У жижу јавности прослављени шахиста је поново дошао после напада на Њујорк и Вашингтом 11. септембра 2001. Фишер је тада рекао да је „то дивна нест” и да „уколико не промени своју политуку Америка и треба да буде збрисана са лица Земље”. Пошто је изразио наду да ће Џорџ Буш бити убијен, Фишер је рекао да се „нада да ће доћи до државног удара у Америци”.

Пре четири година Фишер је ухапшен на аеродрому у Токију због тога што је користио неважећи амерички пашош. Америчка влада је захтевала његово изручење, да би му било суђено због кршена санкција према Југославији, али су му Јапанци после вишемесечног правног натезања у марту 2005. дозволили да отпутује на Исланд, чији је постао држављанин.

У свет шаха Фишер је ушао као седмогодишњак, када је постао члан Бруклинског шаховског клуба, а за њега се први пут чуло када је 1956, као 13-годишњак, постао јуниорски првак САД у конкуренцији играча до 18. година. Годину дана касније, ушао је у анале као најмлађи победник Отвореног првенства САД, освојивши десет поена из 12 партија.

То му је омогућило да 1958. учествије на првенству САД, квалификационом такмичењу за међузонски турнир. Иако се у штампи најављивало да ће он ту бити „топовска храна”, Фишер је запањио свет и са 10,5 поена из 13 партија постао је најмлађи првак Америке.

На међузонски турнир, који је одржан у Порторожу, стигао је као 15-годишњи дечак. Поново му нису даване никаве шансе да буде међу првих осам и прође на турнир кандидата, али је Фишер још једном шокирао свет, поделивши пето и шесто место. Турнир кандидата, који је одржан 1959, завршио је на петом месту.

У наредни поход на титулу Фишер је кренуо 11 година касније, када је убедљиво тријумфонао на Међузонском турниру у Палма де Мајорки са три и по поена више од Бента Ларсена, Ефима Гелера и Роберта Хибнера. Уследили су мечеви кандидата, у којима је Фишер готово понизио своје противнике.

Најпре је у Ванкуверу са готово нестварних 6:0 победио Марка Тајманова, да би пар месеци касније шокирао свет поновивши тај резултат и против Ларсена у мечу одиграном у Даласу. Коначно, у финалу мечева кандидата Фишер је у Бунос Аиресу савладао бившег првака света Тиграна Петросјана са 6,5:2,5 и стекао право да за титулу игра против Спаског.

Фишер је захтевао да тај мач буде одигран у Југославији, али је превагнула жеља актуелног шампиона, односно Шаховске федерације Совјетског Савеза, да оргаизатор буде Исланд.

Прву партију Спаски је добио, а другу је Фишер предао без игре, јер је инсистирао да се мечеви играју у другој, мањој сали без присуства камера. Тај захтев није прихваћен и Фишер је најавио предају читавог меча, што би се вероватно и догодило да Спаски није донео најплеменитију одлуку у историји не само шаха, него спорта уопште.

Руски велемајстор је рекао да не жели титулу без борбе и инсистирао је да се удовољи захтеву Фишера, па је меч настављен у другој сали без присуства камера и завршен је победом америчкопг велемајстора резултатом 12,5:8,5.

Проблеми које је због своје одлуке имао Спаски по повратку у Совјетски Савез су за другу причу, али мора остати запамћено да би Фишервов геније остао недоречен да није било непоновљивог геста његовог великог противника.

Pritvor 2004. i 2005. Фишерово хапшење у Јапану у јулу 2004.
Fišer je 13. jula 2004. uhapšen na međunarodnom aerodromu u Nariti, Japan u blizini Tokija zbog namerne upotrebe poništenog američkog pasoša, prilikom pokušaja ukrcavanja na let Japan Airlines-a do aerodroma Ninoj Akino u Manili, Filipini. Fišer je koristio originalni pasoš koji mu je 1997. izdala američka ambasada u Bernu, Švajcarska, ali koji je bio poništen 2003, kada je Džordž V. Buš postao predsednik. Fišer je sa ovim pasošem često putovao izmeđi Tokija i Manile u vreme vladavine predsednika SAD Klintona.
Tražila ga je američka vlada od 1992. godine kada je igrao šahovski meč sa Borisom Spaskim u Jugoslaviji, čime je prekršio predsedničku naredbu broj 12810 Džordža Buša izdatu u vezi sankcija UN za učestvovanje u privrednom životu Jugoslavije (vlada SAD-a mu je 1992. godine zapretila čak i kaznom zatvora u trajanju od 10 godina, te se Fišer posle meča sa Spaskijem više nije vraćao u SAD). Japan i Sjedinjene Države imaju ugovor o međusobnoj ekstradiciji, iako po njemu drugi američki državljani nisu nikad proganjani, a sam ugovor ne obuhvata krivično delo za koje je Fišer optužen i ono se ne smatra krivičnim delom po japanskim zakonima. Kanadski novinar i konsultant Džon Bosnić, koji je živeo u Tokiju, osnovao je Komitet za oslobađanje Bobija Fišera, posle njihovog sastanka na aerodromu Narita i ponudio mu svoju pomoć. Bosniću je kasnije omogućeno da učestvuje kao „prijatelj suda“ na raspravi pred Biroom za imigraciju kada se raspravljalo o Fišerovom slučaju. On je radio na sprečavanju japanskog Biroa za imigraciju da deportuje Fišera u Sjedinjene Države i koordinirao je pravnu i javnu kampanju za Fišerovo potpuno oslobođenje.
Kako je javila agencija Frans Pres Bobi Fišer se odrekao američkog državljanstva. Sledećeg meseca javljeno je da se Fišer ženi s Mijoko Vatai, predsednicom Japanske šahovske asocijacije, s kojom je živeo od 2000. godine. Spekulisalo se da je taj potez napravljen da bi se omogućilo Fišeru da ostane u Japanu. On se takođe obratio amričkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu da mu pomogne da se odrekne američkog državljanstva.
Odluka o deportaciji.
Ipak, pod pritiskom Sjedinjenih Država, japanski ministar pravde odbio je Fišerov zahtev da mu se dozvoli da ostane u Japanu i naredio je njegovu deportaciju.

2 коментара:

Анониман је рекао...

side effects diflucan pillshoodia diet pills 100 pure
[url=http://www.bebo.com/buyxanaxonline1]buy xanax online next day delivery[/url]

Анониман је рекао...

soma 325 mg 150 pillszyban pharmacy

[url=http://www.bebo.com/buylevitraonline1]buy levitra on sale online[/url]